Devojka od dvadeset i kusur leta, sa zenicama boje snova, koracima koji ne umeju nazad i osmehom kao filozofijom života. Dok tebe čašćavam rečima, sebi poklanjam beskraj. Dok god ti popravljam dan, kujem večnu sreću u svoja nedra. Živim da pišem, pričam i da brišem granice, da verujem u svemir mogućnosti i pobeđujem sebe iznova. Vodi me tvoj osmeh i nada, i kad posle pada zbog moje kompozicije reči ustaneš odvažan. Nisam tu da idem putem kojim su drugi prošli, već da sama prva utabam svoj trag.