Marija Zeljković – na kafi sa sobom
Još jedan gutljaj slatkoće se spušta niz grlo dok ispred ogledala pijem kafu sama sa sobom. Još jedan dan izmiče, ostavljajući me da skupljam poslednje mrvice s njegove trpeze i hranim svoje žudnje i snage da istraju jedre do sutra. I tako svaki dan. ad nema ogledala, ja gledam u svoju srž. Gledam i skupljam svu gorčinu što me stajala slanih potoka na obrazima, crvenih vatri u glavi i popucalih glasnih žica.