Zora, hlad i sjaj, nad gradom se bude. Otvaraš snene oči sa osmehom. Vedrom umu ništa ne pokvari dan, Već u svemu nađe ćošak sa podstrekom. Kad te jutro sretne bez brige na licu, I kad ga pozdraviš voljom za životom, Sijaće ti sunce, jarko, danonoćno, Zamenićeš tminu beskrajnom lepotom. Napravi krug, okreni glavu. Iza […]
Šta bi mi rekle kada bi znale O svojoj sudbi da pričaju stvari? Da l’ bi mi ponosno odgovor dale Il kazale da za njih niko ne mari? Da li im je život malen, Il’ veću svrhu od našeg ima? Da li su samo predmeti puki, Il’ nešto dublje skriva se u njima? Bilo bi […]
Kada si poslednji put stvarao prazničnu čaroliju? Kako to misliš ne znaš šta je to? Pa oni posebni momenti u godini kada sve postaje moguće, srećniji si i sve što radiš biva lepše. Hajde, probaj da se setiš. Zatvori oči i oslušni. Jesi li čuo skoro zvuk zime? Ove godine je bio glasniji nego ikad, […]
Nemo rudi zora u svom punom sjaju. Osvetljava goru, sne davne budi. Ko o tebi brine već i svici znaju. Niko tvojoj želji ne može da sudi. Tvoje srce kuca za predele strane, za slobodu ptice, magiju visine. I kad živiš svoje izmaštane dane, tvoja duša teži drugde da se vine. Da poleti lako, da […]
U kojoj kutiji nakita da te tražim, kad ni u jednu ne staje sav tvoj sjaj? Koji prozor života da otvorim kada mi zatreba tvoj mali raj? Tako sam krhka, tanana i nežna, kao kap rose što u noći sija. Pred tvojom veličinom pahulja sam snežna, tvoja tajna mala, što ti srcu prija. U ledenoj noći […]
Sećam se dana kad smo se srele, kad oči nam se videše prvi put. Vejale su tiho pahulje bele, i ponegde se nazirao listak žut. Obe obučene u svoje kaputiće što imadohu boju jeseni kasne, stajale smo nemo na sivoj stazi i očima razmenjivale reči jasne. Reči zlatne, reči tople, one reči samo nama znane, […]
Crtam kako sanjaš, sve nežne misli te, u snove lako toneš i sve loše mre. Na ovoj slici biće tvoj čudesni svet ali niko neće znati boje tvojih misli. Crtam kako sanjaš, jer volela bih ja da bar jednu noć budem deo tvojih snova. Tvoje misli su čudne, nisu prazne, ne troše se. Po njima bih […]
Tamno drvo samo pamti, svaki pokret, svaku reč. Da li sada tiho pod njime vama neko šapuće već? Na svakoj latici zlatnoga krina, skriva se istina, prava, jedina. Dok vetar nosi latice te, prolaze dani, idu godine. I tako lete minuti… Sada, dok se mojim pogledom prostire beskrajno sivilo gradskog asfalta, mislim na vaše zelene […]