Uveče mi je omiljeni način vraćanja kući gradskim autobusom u kome se pokvarilo svetlo. Ne mora obavezno da bude u pitanju onaj najstariji model vozila koji se više ne viđa ni na otpadu, ali poželjno je da nije tek izašao iz fabrike. Idealna varijanta je kada su sedišta udobna, ali da pored muzike sa slušalica […]
Zavisna sam od dugih zagrljaja, od lepote kroz koju traju. Moć koju nose ovladava mnome, kao kakva lelujava opojna mreža. Žarište topline čuva se u jednom paru ruku obavijenih oko tela. Ruke čuvaju i vole. Poput kapljice rose po mekoj travi u svitanje dana, sliva se spokoj i bezuslovna ljubav iz njih. I pričaju. Pričaju […]
Život. Sva lepota ovog sveta sjatila se u jednu reč. Najlepša melodija iz detinjstva i poslednji zvuk tužne trube na sahrani svira isti orkestar – orkestar života. Neizmerno je bogatstvo u rukama čoveka koji iskoristi priliku da živi, a ne životari. Nezaustavljiva je silina poleta koji možeš da osetiš samo ako otvoriš svoje srce, um […]
Nemo rudi zora u svom punom sjaju. Osvetljava goru, sne davne budi. Ko o tebi brine već i svici znaju. Niko tvojoj želji ne može da sudi. Tvoje srce kuca za predele strane, za slobodu ptice, magiju visine. I kad živiš svoje izmaštane dane, tvoja duša teži drugde da se vine. Da poleti lako, da […]
U kojoj kutiji nakita da te tražim, kad ni u jednu ne staje sav tvoj sjaj? Koji prozor života da otvorim kada mi zatreba tvoj mali raj? Tako sam krhka, tanana i nežna, kao kap rose što u noći sija. Pred tvojom veličinom pahulja sam snežna, tvoja tajna mala, što ti srcu prija. U ledenoj noći […]
Sećam se dana kad smo se srele, kad oči nam se videše prvi put. Vejale su tiho pahulje bele, i ponegde se nazirao listak žut. Obe obučene u svoje kaputiće što imadohu boju jeseni kasne, stajale smo nemo na sivoj stazi i očima razmenjivale reči jasne. Reči zlatne, reči tople, one reči samo nama znane, […]
Crtam kako sanjaš, sve nežne misli te, u snove lako toneš i sve loše mre. Na ovoj slici biće tvoj čudesni svet ali niko neće znati boje tvojih misli. Crtam kako sanjaš, jer volela bih ja da bar jednu noć budem deo tvojih snova. Tvoje misli su čudne, nisu prazne, ne troše se. Po njima bih […]
Tamno drvo samo pamti, svaki pokret, svaku reč. Da li sada tiho pod njime vama neko šapuće već? Na svakoj latici zlatnoga krina, skriva se istina, prava, jedina. Dok vetar nosi latice te, prolaze dani, idu godine. I tako lete minuti… Sada, dok se mojim pogledom prostire beskrajno sivilo gradskog asfalta, mislim na vaše zelene […]