Život. Sva lepota ovog sveta sjatila se u jednu reč. Najlepša melodija iz detinjstva i poslednji zvuk tužne trube na sahrani svira isti orkestar – orkestar života. Neizmerno je bogatstvo u rukama čoveka koji iskoristi priliku da živi, a ne životari. Nezaustavljiva je silina poleta koji možeš da osetiš samo ako otvoriš svoje srce, um i duh i uhvatiš se u životnu igranku bez prestanka. Šta te sprečava? Da li strah od rizika, od nepoznatog? Izjeda li te strah od promene? Bez prepuštanja nejasnoćama magle nema ni otkrića, ni osvetljenja koje daje smisao tvom postojanju. A šta je smisao? Da li je za sreću dovoljno da budeš rob ograničenja koja si sam sebi zadao? Ili još gore, da svesno koračaš ka zamkama koje je društvena kolotečina 21. veka postavila? Ako je to sve, poštujem. Neću te ubeđivati u suprotno. Samo mi reci, da li si ikad osetio razbuktali žar u sebi kojim bi zapalio ceo svet zarad borbe za svojim idealima, snovima, višim ciljevima? Da li si ikad osetio da si sam, tako slab, a opet tako jak, tako star, a neumorno mlad? Ne možeš me ubediti da se bar jednom nisi borio sa životom jer ti je nametnuo ono što ne želiš da prihvatiš. Ako misliš da je borba sa njim surova, čekaj da se uhvatiš u koštac sa samim sobom. Možeš sebe podići iz mrtvih ili se survati u tamu nepovrata. Sve je na tebi. Svet je na tebi. Ne dopusti da te zamka prosečnosti i neosnovanih ograničenja u koju svi hrle sputa, prikuje za zemlju i ostavi nedorečenog. Zaleti se u nepoznato. Udahni svežinu nesigurnosti. Pa šta ako ukus novoga zapeče od gorčine? Uvek ti je na raspolaganju još jedna staza za trčanje ka sreći. Mogućnosti su beskrajne. Život je jedan. Ti si jedan, jedinstven, na svetu nema te dva. Shvataš li koliko si poseban? Znam da imaš ono što niko drugi ne poseduje. Iskoristi to. Investiranjem u sadašnjost radiš za budućnost. Da li ćeš se otrgnuti od toga da budeš samo zvono koje zveči i kimval koji ječi biraš jedino ti.
Šansa
