Drage, premile, uzvišene, vi što život svetu darujete, hvala vam! Svima vama odvažnim, rešenim i odlučnim ženama, što nesebično poklanjate deo sebe ulažući svoje danas u nečije sutra, hvala vam! Tražim poštovanje za sve vaše unutrašnje borbe, beskrajne neizvesnosti, goleme žrtve! Budite svesne svoje veličine i moći kojom činite da na ovoj planeti iz dana u dan trepne novih očiju par. Vi, blagoslovene, počastvovane i hrabre, devet meseci svojom kožom, toplinom i snagom grejete novo biće, a tako samo započinjete. Započinjete splet igara koje vam stopala igraju dok ne odu pod zemlju. Igrate igru zaštite i brige, strpljenja i ljubavi, igru očiju što bdiju nad kolevkom, igračkom, prvom sveskom, nad prvim pijanstvom i venčanicom, igru očiju što za svoje dete gledaju i onda kada se zaklope. Svaki vaš korak gori u žaru borbe za osunčan put drugog bića. Koliko ste samo nesebične i plemenite vi buduće i postojeće majke! Nema vojnika čija je neustrašivost uporediva sa vašom, niti pamuka mekog poput vašeg srca. Biti majka teže je no ispraviti sve krive Drine ovog sveta, a lepše od sve sreće što u reči stane. Tako bar kažu. A onda iz prikrajka vidim lice vam ozareno i oči sjajne pred malenim životom za koji ste bitku izvojevale, i tada znam da sve priče o podvizima vašim ispričane, sve pesme koje su vas uzdigle i lepotu majčinske vam uloge opevale, nisu dovoljne. Ono što kroz vene vaše i kroz srca žeže, rečima je nedostižno, a za dušu nema lepšeg. Hvala vam!
Oda
