Više ne brojim koliko sam puta čula pitanje: ,,Aman, ženo, na koju foru tako temeljno naučiš ispite, izdeklamuješ kako dolikuje i završiš na vreme sa svim obavezama?“ Izuzetno me obraduje ova rečenica koja sledi nakon zbunjenih i nepoverljivih faca vezanih za moj način studiranja.

Oduvek mi je bilo zadovoljstvo da podelim sa drugima svoje iskustvo, savete, pružim svaku vrstu pomoći, što motivacionu pred rad, što onu krajnju na samom ispitu kad se spašavaš kako god znaš i umeš. Fascinantno mi je kako mnogi očekuju da ću im otkriti osmo svetsko čudo kada me pitaju za sisteme organizacije i načine štrebanja koje ja koristim, a zapravo su sve već bezbroj puta čuli. E sad, kad bi se neverica i prenemaganje pretočili u nešto više vere i davanje prilike tim ,,old school“ savetima da se zapravo pokažu ispravnim, sve bi bilo drugačije. Komplikacija i prosipanja neke pameti nema. Sve je vrlo jednostavno, ali nije lako. Međutim, ja se uvek držim one parole: „dok ne probaš nećeš znati.“ I da, već čujem svoje kolege koje ubeđuju i sebe i druge da su probali ali da ne ide nikako. Možda je i tako. Uvek postoje pojedinci koji su zalutali pri odabiru svog budućeg poziva. Učiti nešto što vas interesuje kao lanjski sneg zaista je mučenje. Svakako da određeni ispiti zahtevaju mnogo više posvećenog rada i odricanja, ali sigurno je bar jedan od tih ozloglašen zbog priče prethodnika koji su pretvarali profesore u babaroge koje baš njih mrze iz tog i tog razloga i imaju želju da ih obore više nego hleba da jedu. Kao i u svakoj profesiji, i među profesorima postoje ljudi teške naravi, pretenciozni, neracionalni i bez objektivnosti i savesti u svom radu, pred kojima zapravo možete znati sve i dobiti peticu ne izustivši ni ,,A“. Međutim, smatram da su u manjini. Mnogo je više studenata koji ni ne primete da su žrtve sopstvenih obmana zahvaljujući brojnim izgovorima, odlaganjima i opravdanjima koje maštovito smišljaju iz sekunda u sekund samo kako bi se oprostili od knjige. A tu su i oni samouvereni, kojima za udžbenik od 1000 strana ne treba više od tri dana, a kako se ta tri približavaju, odjednom dobiju super moći i veruju u komotno usvajanje gradiva za noć pred ispit. Međutim, uprkos sopstvenim sistemima rada koji su se tokom niza godina pokazali kao najodgovarajući u odnosu na moju ličnost, zainteresovana sam da sagledam i stavove svojih kolega o (m)učenju, i ako ikako uspem, podarim im makar jednu stavku koju će biti bezbolno da implementiraju u svoje do sada usvojene principe rada.

KAMPANjAC ILI KONSTANTNI ŠTREBER
Lično nisam kampanjac, jer količinu stresa koje takav sistrem proizvodi moje biće ne bi moglo da sažvaće. Međutim, kako smo svi različiti, sa drugačijim radnim navikama i stilom života, svesna sam da će usvajanje mog prvog saveta o redovnom učenju automatski 80% kolega preskočiti. Neki od nas prosto funkcionišu i bude se tek kad osete ozbiljan pritisak. I zaista se divim ljudima koji uspevaju da ispunjavaju svoje ciljeve silujući se noćima i noćima pred ispit. Divim se njihovoj veri u parolu: „Lako ćemo!“, i ponekad im zavidim na mirnoći prihvatanja nadolazećih obaveza. Apsolutno razumem da je pojedincu koji je navikao da u osnovnoj i srednjoj školi uči pred sam kontrolni (gde je to većinski i moglo da urodi plodom), ideja o konstantnom učenju od oktobra za januarski rok suluda. Međutim, meni je lakše da konstantno radim po malo, nego da se pozdravim sa socijalnim životom i snom pet ili manje dana pred ispit. Kolege, svaka vam čast na toj izdržljivosti i vašim stomacima na podnošenju tolike količine kafe u časovima kad ceo grad spava! Lično se ja tu ne uklapam. U prilog mojoj filozofiji ide umerenost. Smatram da je jednostavnije svakodnevno odvojiti nešto sitno vremena za mali obim gradiva, koje će se vremenom sleći, bolje utvrditi, i čime bivamo spremni za ispit, onda kad ostali kreću da ga spremaju. Dakle, svaki dan smo radili bez stresa, utrošili manje vremena i živaca, i stekli samouverenost koja je veoma važna pri izlasku na ispit. Na taj način, mozak ima priliku da se odmara, uživa u desetim stvarima, koje nemaju veze sa fakultetom, i pritom skladišti sve nove informacije, bez mogućnosti stvaranja zbrke i nejasnoća koje su pri pretrpavanju gradivom u kratkom vremenskom periodu skoro zagarantovane. Iz toga sledi činjenica koju mnogi priželjkuju – dan, dva pred ispit neće postojati potreba za pipanjem knjige. I da, zaista je moguće, i da zaista se postižu dobri rezultati, i ne, nećete zaboraviti ono što ste natenane naučili za ta dva dana!

ORGANIZACIJA VREMENA
Po mom mišljenju, ovo je najbitnija stavka kako tokom studiranja, tako i kasnije u bilo čijoj svakodnevici. Ukoliko ste gospodar svog vremena, bićete i gospodar svog života. Često mi se prijatelji žale kako ne znaju na šta im odlaze sekunde, minuti, i sati, ali naprosto nestaju kao rukom odnešeni. A gde su bili – nigde, šta su radili – ništa. Veoma je važno osvestiti svoje postupke i količinu vremena koju nam oduzimaju. Ono nije neograničeno, a jedina je stvar koju zapravo posedujemo. Međutim, nismo svi vični u upravljanju istim.
Predlažem da prvenstveno odredite prioritete u svom životu. Rasipanjem na bezbroj strana, lako se možete naći rastrzani među njima, pri čemu se ni jednoj nećete kvalitetno posvetiti. Razmislite o tome šta vam je zapravo bitno u budućnosti, koji su vaši ciljevi, u čemu najviše uživate. Recimo da želite da završite fakultet, da položite određen broj ispita u sledećem roku i slično. Nema sna koji čovek ne može da ostvari, ali ne sme zaboraviti da je za svaku reakciju (čitaj uspeh) neophodna prethodna akcija (čitaj uloženi trud).
Papir je svemoguća stvar. Zapisujte svoje godišnje, mesečne, nedeljne i dnevne ciljeve. Nije bitno koliko su oni mali ili veliki, koliko deluju lako ili neostvarivo. Ti ciljevi predstavljaju ono što vi želite, i to je jedino važno. Pored svakog zapišite šta je to neophodno za njihovo ostvarenje. Ako nešto stvarno želite i sagledate kako do toga doći, ostalo je samo da delate. Ni jedan izgovor ne može biti opravdanje za odustajanje od svojih snova kada ste svesni sredstava i načina kojima se oni postižu. Nakon određivanja ciljeva, morate odvojiti vreme neophodno za rad na ostvarenju istih. Nepogrešiv način sagledavanja svojih obaveza i postojanja uvida u izvršene zadatke jeste vođenje planera aktivnosti. Za svaki dan prethodno veče ili to jutro zapisujte u neki notes obaveze koje treba izvršiti. Poželjno bi bilo da pišete i potrebnu satnicu kako biste stekli uvid u to koliko vam vremena oduzimaju pojedine aktivnosti. To bi recimo moglo da izgleda ovako:

15. 05. 2018.

– trening 08:00h
– uči turističku geografiju 09:00h
– radi seminarski 12:30h
– Faks 15:00h
– čitaj knjigu u busu
– zovi Peru za dogovor oko poklona
– Kristina kafenisanje 19:00h
– dečko/devojka 21:30h

Naravno da svaki period godine nije isti, i da će nekad na spisku dnevnih zaduženja biti samo ono što čini vaše slobodne aktivnosti i druženje, ali onda kada zagusti, trebalo bi da se tu većinski nalaze obaveze koje je potrebno završiti. Teže je ignorisati učenje kada stoji kao obaveza zapisana na papiru. Takođe, osećaj ponosa nakon izvršenja iste je znatno veći kada je štiklirate i pogledate nekoliko dana unazad gde se crno na belo vidi koliko ste bili vredni i šta ste sve postigli. Svakako da ne možete postavljati nerealne zadatke, za čije bi ispunjenje bilo potrebno da dan ima 44 časa, ali nemojte ni sami sebe lagati da je nešto nemoguće kada u zapisan plan dodate još tri usputne nezapisane aktivnosti (ustanete dva sata nakon alarma, pogledate sat vremena serije u prolazu jer je baš počela dok ste doručkovali pa ste se zagledali, ili umesto pauze od 10 minuta tokom učenja ostanete skrolujući instagram 45 minuta). Ništa vas ne košta da probate. U krajnjem slučaju, ako vam ne odgovara, uvek možete zgužvati papir i baciti ga. Ipak on trpi sve.

BALANS PRE SVEGA
Kakvog god posla da se latite, nemojte zaboraviti da ste živo biće čija poenta života nije da bude isforsirano, izmučeno i preopterećeno izvršavajući monotone i jednolične aktivnosti mehanički, već da u svakom danu uživa i oseća se ispunjeno i zadovoljno. Svakako da se neće javiti ista količina ushićenja kad idete na rođendan kod najboljeg prijatelja i kad sedate da učite najkomplikovaniji ispit u godini. Međutim, postoje teški i naporni trenuci sa kojima se moramo suočiti kako bismo ostvarili svoje planove i naposletku bili srećni. To je prihvatanje odgovornosti i mirenje sa crnom podjednako kao sa belom stranom stvari i sveta. Najbolje je ukoliko ste u mogućnosti da uživate i u samom putu do ispunjenja snova, jer je to i poenta svega. Ali, to nije uvek izvodljivo. Bilo da ste oduševljeni i zaintrigirani ili depresivni i ogorčeni tokom procesa učenja, neophodno je da imate svoj izduvni ventil koji će vam sačuvati zdrav razum i sprečiti vas da popucate po svim šavovima. Istražujte sebe. Spoznajte koji vam režim štrebanja najviše odgovara – da li je to pola sata (45 minuta, sat vremena) učenja, pa pet (10, 15 minuta) pauze, ili možda dva, tri sata rada, pa pola sata, sat vremena relaksacije. To je već individualno. Važno je da dajete organizmu prostora da se odmori. Međutim, pauze ne treba da traju duže od učenja, jer ćete gubiti fokus, omesti sopstvenu pažnju i nećete mnogo toga stići da uradite. Bitno je da se tokom ispitnog roka bavite još nečim pored učenja. Bilo da je u pitanju neki sport, kafenisanje u kraju, viđanje sa dragim ljudima, čitanje popularne literature, pravljenje rakete, slikanje, drvodeljstvo ili šta god drugo da vam padne na pamet, važno je da dok ste posvećeni tome, o učenju NE razmišljate. U suprotnom ste negde između što je najgora varijanta. Niti učite, niti uživate u drugoj aktivnosti jer vas grize savest što ne učite. Takve zamke bataljujte. Prepustite se momentu u kome ste bez osvrta na ostale. Ako ste odlučili da izađete na žurku nedelju pred ispit, onda izađite bez opterećujućih misli i provedite se najbolje što možete. Samo razmotrite potencijalne posledice pre nego donesete neku odluku i budite spremni da se nostite s njima kakve god da budu, bez naknadnog prenemaganja i žaljenja.

PITAJTE DOK NIJE KASNO
Ne ustručavajte se da zamolite svoje kolege i profesore za pomoć, čim primetite da vam nešto nije jasno ili vam ne ide od ruke. Pitanja su način sticanja znanja. Ne stidite se jer ne znate ono što drugi smatraju osnovnim. Pored toga, čoveku je u prirodi da zaboravlja, s obzirom na količinu informacija sa kojima se svakodnevno susreće. Ne vodite se time da sve nejasnoće razrešavate odjednom, u pet do dvanaest, jer ćete na pola njih zaboraviti, stvoriti još veću zbrku i vrlo verovatno se izgubiti u svemu tome. Nakon što ste naišli na prvu nedoumicu, odmah je rešavajte. Tako ćete moći lakše da nastavite sa usvajanjem gradiva, budući da je sve međusobno povezano. Takođe, u većini slučajeva profesori će ceniti vaše angažovanje i zainteresovanost za datu materiju ukoliko im zatražite pomoć, te će biti radi da vam se posvete i razreše vaše nedoumice. Ali zapamtite da ne možete očekivati svoju pažnju od pojedinca kod koga dođete 3 dana pred ispit sa rečenicom: „Ništa mi nije jasno.“

REPETITIO EST MATER STUDIORUM!
Ova latinska poslovica zaista je tačna. „Ponavljanje je majka učenja!“ Bilo da trenirate, spremate ispit, učite novi jezik, ovladavate nekom veštinom, kuvate, postajaćete sve bolji kako vreme prolazi ukoliko konstantno ponavljate datu aktivnost. Istrajnošću jačate svoj karakter, a na primeru učenja postajete sve sigurniji u gradivo. Redovnim ponavljanjem određene aktivnosti naše biće je usvaja kao svakodnevnu potrebu, te time dolazite do faze kada ne morate više da se terate da učite, niti da terate druge da vas teraju, već samoinicijativno i bez drame sedate za stolicu da završite obaveze koje su pred vama. Učenje postaje rutina koju obavljate bez mnogo muke. Takođe, ukoliko primećujete da pojedine stavke ne možete da zapamtite, a prešli ste ih više puta, zapišite ih na poseban papir i svaki dan, pre učenja nove lekcije, ponovite ih. Nemojte klonuti ako nešto ne znate pri drugom ponavljanju, a delovalo vam je kao da ste u potpunosti naučili. Za usvajanje određenih pojedinosti, ponekad je prosto potrebno više vremena kako bi se sve „sleglo“. Zato i jeste važno početi sa učenjem na vreme. Da biste stekli rutinu može vam značajno pomoći upravo planer sa uvidom u vaše aktivnosti i zaduženja o kome sam već govorila. Čak i ako ste odlučili da sledeći ceo dan provedete na bazenu, zapišite i to (npr. 22. 07. 2017. bazen). Zapisujte svaki dan bez izuzetka. I ne upadajte u zamke pravljenja smešnih izgovora zašto ne možete da odvojite sat vremena dnevno za taj ispit koji vam zadaje muke. Znam da vam se nekad neće raditi, da će vas više vući da izađete napolje, ali zapamtite da biste nešto dobili, morate i da uložite. Svakodnevnim pobeđivanjem mrzovolje i lenjosti, bivaćete sve jači, a ostvarenjem cilja preponosni na svoju izdržljivost i  samopostignuće.

IZBACITE ULjEZE
Sve što vam nije neophodno pri učenju sklonite od sebe. Predlažem da vam soba i radni sto budu uredni, bez gomilu načičkanih stvarčica, jer vam to može odvlačiti pažnju. Zvuk na mobilnom telefonu obavezno isključite i odložite ga sa strane. Ako vam to nije dovoljno, te i dalje zurite svako malo u ekran iščekujući nešto što će vas odvratiti od učenja, pa počnete naprasno da istražujete ne internetu ko je prvi izmislio palačinke, stavite ga u drugu sobu i zaključajte je. Odložite tablete, pogasite lap – topove, obezbedite dovoljno svetlosti u prostoriji, napravite kafu, napunite flašicu vodom i počnite. Sklonite posteljinu s kreveta kako ne bi došli u iskušenje da se samo podvučete pod već spreman jorgan. Takođe, izbegavajte da učite na krevetu u ležećem položaju, jer je ishod gotovo uvek isti.

NAGRADITE SEBE
Ne omalovažavajte svoja postignuća. Ni jedan pomak nije zanemarljiv. Ako danas u svojim rukama imate više znanja nego juče, budite ponosni na sebe. Palata se gradi kamen po kamen. Častite se omiljenom čokoladicom nakon naučene lekcije. Idite u bioskop nakon produktivnog dana. Motivišite se određenim zadovoljstvom koje će vas podsticati da izvršite svoje obaveze kako biste do njega došli. Vodite se onim: „Još samo ovoliko pa me onda čeka to i to…“ Bodrite sebe. Autosugestija ima neverovatne moći. Kakve su ti misli takav ti je život. Ne ustručavajte se da gajite zahvalnost prema samom sebi i svojim delima. Nakon ispunjenih zadataka, mnogo ćete više uživati u zacrtanim nagradama, a na kraju će doći i najslađa od mnogih – položen ispit i znanje koje vam niko ne može oduzeti.

KREATIVNI PRISTUP
Umesto da očajavate, postavljate pitanja tipa: „za šta će mi ovo trebati u životu?“, kukate o težini materije, pokušajte da pomognete sebi i pronađete barem nešto zanimljivo u gradivu. Dajte priliku novim saznanjima da vas zainteresuju, a nemojte ih u startu ocrniti, jer sa takvim stavom će vam zaista ceo proces biti paklen. Često smo skloni da ubeđujemo sebe u pojedinosti o kojima ne posedujemo nikakvo saznanje, te i pre nego što otvorimo knjigu počnemo da verujemo kako nam ta oblast nikako ne leži, kako je zakomplikovano da gore ne može, ili zato što je troje kolega izjavilo kako im je smrtno dosadno, znamo unapred da će i nama biti. Dajte sebi priliku da stvorite soptveno mišljenje. I da, nekad će vam sve biti smrtno dosadno i bez ikakvog smisla. Ali sledeći put neće. I kad vam se jedan minijaturni segment učini zanimljivim, istražite ga, pogledajte na internetu kako zapravo izgleda ta narodna nošnja čije delove morate da naučite napamet, potražite snimak karnevala na kome se pominju obredi afričkih naroda. Dodajte svetu malo boje. Takođe, stvar koja je meni izuzetno pomogla u nekoliko prilika jeste osmišljavanje asocijacija i grafički prikaz. Kada ne mogu da zapamtim pojedine nazive, tražim reč na srpskom koja im je slična, te me uvek asocira na stvarni naziv pojave. Takođe, ilustracije koje ćete sami nacrtati pored teksta mogu vam dosta olakšati učenje. Mnogo upečatljiviji utisak ostavlja tekst potkrepljen slikom, nego suvoparna slova na papiru. Na ispitu ćete dosta brže i lakše prizvati gradivo koje ste predstavili crtežom, bilo stvarnim izgledom pojave i predmeta, bilo onako kako je vi zamišljate. Jednom prilikom je trebalo da naučim sve prostorije sa enterijerom različitih tipova kuća sa okućnicama, i s obzirom da je bilo gomilu sličnosti i preklapanja, crtala sam ih onako kako ih ja zamišljam, kako bih lakše zapamtila razlike. Urodilo je plodom. Još jedna veoma bitna stvar je da pokušate da svemu nađete primenu. Razmislite o tome gde možete iskoristiti ono što učite, kako vama to može pomoći, kome bi bilo potrebno ono znanje koje vi možete da pružite. Time ćete izbeći upadanje u osećaj beskorisno uloženog truda, gubljenja vremena, ne ulaganja sebe u nešto perspektivno što bi se moglo jednog dana isplatiti. Reći ću vam da je svako znanje i veština koju posedujete perspektivna i da baš zahvaljujući vama može formirati najtraženije zanimanje ovog veka. Svaka roba i svako umeće imaju svog kupca. Ako su se ljudi obogatili stvorivši push-up gaće, zašto i vi ne biste svojim znanjem. Rekla bih da ipak imate malo više predispozicija za to.

PAKOVANjE JE VAŽNO KOLIKO I POKLON
Koliko god da ste do tančina naučili određeno gradivo, utisak o vašem znanju može biti nezadovoljavajući ukoliko ga ne prezentujete na adekvatan način. Vrlo često ćete dobiti dosta višu ocenu od one koju bi zapravo trebalo, ako uspete da lekcije u čije poznavanje niste u potpunosti sigurni predstavite sa velikom dozom sigurnosti i bogatim vokabularom. Zato je važno da sve što odgovarate stavite u šareni papir i uvijete sjajnom mašnom. Dajte sebi vremena da saberete tok misli. Nemojte pričati s brda s dola, kako se ne bi stvorio dojam o vašem površnom učenju ili ne baš dobrom razumevanju izučavanog. Dok pišete koncept izdvojite glavne teze koje će pratiti tok vašeg izlaganja. Gledajte profesore u oči, verujte u sebe i izlažite sa sigurnošću u glasu. Ako ste već izašli na ispit, predstavite se u najboljem svetlu. Ako ne uspe, budite sigurni da ste bar ostavili mnogo jači utisak nego da ste izgledali prestravljeno. Snaga je u vama!

INSPIRACIJA, MOTIVACIJA, ENERGIJA, I OSTALE ZEN SITNICE
Imajte uvek na umu da šta zračite to i privlačite. Verujte u sebe, ne odustajte nakon prve poteškoće i poraza, i ne dozvolite da vas drugi omalovažavaju i sputavaju u tome da svakim danom budete bolji. Tražite u svemu nešto zabavno, mislite pozitivno i pokušajte da se najvećem izazovu suprotstavite osmehom i uhvatite u koštac s njim čim naiđe. Odlaganje nikada nije bilo veran sluga. Misleći da ste muku pomerili za period kad ćete biti spremniji i jači da se suočite s njom, zapravo ste je povećali, jer ćete možda izaći iz štosa, neće vam gradivo biti sveže, možda ćete i sami spremati ispit, a opet je lakše imati kolege kojima se bar možete požaliti i podeliti sa njima poteškoće oko ispita.
Pristalica sam toga da izađete na polaganje i kada mislite da niste u potpunosti spremni, jer nemate šta da izgubite, a sreća vam se možda osmehne, te na spisku preostalih ispita bude jedan manje. Lepite inspirativne poruke na zidu iznad stola, slušajte motivacione govore, bodrite druge, a time i sebe. Ne predajte se tako lako, jer čoveku život daje onoliko koliko može da podnese. Ni jedan problem ne traje večno i za sve se može naći rešenje. Jako je bitno da kada dođe period napornog rada, stresa, panike, napetosti oko toga da li ćete očistiti godinu, upasti na budžet, dati uslov za sledeću, nađete način da očuvate svoj mir. Mnogo sam puta i sama klonula, preispitivala se, mislila da mi je najteže, ali ako dospete u takve trenutke, setite se motiva zbog koga radite sve što radite, setite se nagrade koja će uslediti i setite se da će i taj period napora proći, a da li ćete se nakon toga osećati kao pobednik ili drugačije, jedino je na vama da odlučite.